AI-translated from English; not yet reviewed by a fluent editor.

# Rizici veštačke inteligencije zaslužuju pažnju javnosti i odgovornost

> Skica emisije Saturday Night Live koristi rizike veštačke inteligencije kao povod za šalu. Rani biološki izveštaj kompanije Anthropic i dokumentovani incidenti sa AI agentima pokazuju zašto javnost treba da ostane uključena, a da prognoze i tvrdnje kompanija ne prihvata kao utvrđene činjenice.

By BIG CHANGE Editorial

Published: 2026-09-27T22:26:04.110Z
Updated: 2026-09-27T22:26:04.110Z
Canonical: https://bigchange.ai/blog/ai-risk-public-accountability

![Conceptual charcoal illustration of an empty chair and a floor microphone on an unbranded stage before rows of seats.](https://bigchange.ai/api/media/file/openai-forum-remarks-hero-v1.png)
AI-generated conceptual illustration by BIG CHANGE.

*Autorski komentar Dane Blacića, glavnog urednika*

**Sažetak:** Skica emisije Saturday Night Live pretvara rizike veštačke inteligencije u poentu za smeh. Rani biološki izveštaj kompanije Anthropic i dokumentovani incidenti sa AI agentima pokazuju zašto javnost treba da ostane uključena, a da prognoze i tvrdnje kompanija ne prihvata kao utvrđene činjenice.

Pogledajte [snimak iz rubrike Weekend Update emisije SNL o izvršnom direktoru kompanije Anthropic, Dariu Amodeiju, i pretnji koju AI predstavlja za čovečanstvo](https://youtu.be/-Nvne3LzBls).

## Suštinska promena

- **Šta se promenilo:** SNL je stvarnu raspravu o rizicima napredne veštačke inteligencije pretvorio u komediju, dok Anthropic promoviše rani istraživački rezultat u kojem su Claude agenti pomogli da se otkrije dotad nepoznat biološki sistem.
- **Zašto je to važno:** Komedija može da razotkrije samovažnost i spusti na zemlju preterane tvrdnje. Može i da ostavi utisak da su ozbiljni rizici samo još jedna predstava. Istraživački rezultat zaslužuje istovremeno i interesovanje i kritičko preispitivanje.
- **Šta treba pratiti:** Nezavisnu proveru istraživanja ART, ubedljivije javne dokaze o ponašanju agentskih sistema u ograničenim uslovima i pravila koja vladama i pogođenim ljudima daju stvarnu mogućnost da učestvuju u odlučivanju pre primene.

## Satira ne može da presudi o bezbednosti

Skica emisije SNL duhovita je zato što se bavi neprijatnom temom. Dario Amodei, koji vodi kompaniju koja razvija najnaprednije sisteme veštačke inteligencije, upozorava da bi agenti mogli postati dovoljno sposobni da stvore nove bezbednosne rizike. Zatražio je i da industrija uspori razvoj kako bi zaštitne mere stigle da se razviju. Izvršni direktor OpenAI-ja Sam Altman javno je pozvao kompanije da sarađuju na bezbednosti i rekao da razvoj treba da bude sporiji nego što bi inače mogao biti. To su stavovi ljudi koji utiču na ovu tehnologiju i imaju direktan interes u njenoj budućnosti, a ne nezavisne prognoze. [The Associated Press izveštavao je o upozorenjima i raspravi koja ih prati.](https://apnews.com/article/artificial-intelligence-threats-humanity-anthropic-openai-98316b0d64de17191f33c0fbf1d37858)

Satira može da probuši predstavu oko tih upozorenja. Direktor kompanije ne bi smeo bez javnog nadzora sam da određuje opasnost, rokove i rešenje. Šala ne može da izmeri model, proveri granice agenta niti utvrdi da li je prognoza pouzdana. Ako se nasmejemo i nastavimo dalje, komedija je poslužila istom ciklusu pažnje kojem se podsmeva.

Zato razmišljam o filmu *Ne gledaj gore*. Film koristi kometu koja se približava da pokaže kako politički podsticaji, razgovori o poznatima i zabava ozbiljno upozorenje mogu da pretvore u spektakl. Razvoj veštačke inteligencije nosi drugačije neizvesnosti i niko nije utvrdio da je AI katastrofa neizbežna ili neposredna. Korisno poređenje odnosi se na reakciju javnosti: kada je opasnost neizvesna i teško uočljiva, moćni i dalje mogu imati koristi od odlaganja, skretanja pažnje ili umirivanja javnosti. [Netflixov osvrt na film opisuje ga kao satiru o reakciji javnosti na nauku i klimatske rizike.](https://www.netflix.com/tudum/articles/dont-look-up-perfect-satire-essay)

Razuman odgovor je da pažljivo pratimo situaciju: ko iznosi tvrdnju, koji je dokazi potkrepljuju, šta još nije poznato i ko snosi posledice ako je tvrdnja pogrešna.

## Rezultat Anthropic-ovog istraživanja ART zanimljiv je, ali još nije zaokružen

[Anthropic navodi](https://www.anthropic.com/news/claude-discovers-novel-enzyme-system) da su Claude agenti otkrili kandidata za enzimski sistem koji kompanija naziva reverznim transkriptazama povezanim sa nizovima ponovljenih sekvenci, odnosno ART. Prema Anthropic-u, Claude agenti pretraživali su podatke o sekvencama DNK, uočili neobičan obrazac ponavljanja pored reverzne transkriptaze, uporedili ga sa poznatim sistemima i prijavili kandidata ljudskim naučnicima. Kompanija navodi da je pretraga obuhvatila oko 950 agenata, trajala 21 sat i potrošila 210 miliona tokena. To su brojke koje je objavio sam Anthropic.

Formulacije kompanije treba čitati zajedno sa opisom njenih metoda. Anthropic navodi da su naučnici postavili početno istraživačko pitanje, pregledali kandidate i sproveli eksperimente. Prema kompaniji, sav laboratorijski rad obavili su ljudi, a tim još ispituje funkciju ART-a. Prateći stručni rad je preprint, a ne recenzirani naučni članak. Anthropic kaže da je jedan od ciljeva objave da pokaže mogućnosti modela Claude. Zato kompanija ima jasan interes da rezultat prikaže u povoljnom svetlu, iako objavljeni detalji drugim naučnicima daju nešto konkretno za proveru.

Za sada je ART zanimljivo biološko zapažanje, a ne novi alat za uređivanje gena niti dokazana terapija. Sličnost sa CRISPR-om ne dokazuje da sistem može da uređuje gene. Sam Anthropic kaže da su potrebni dodatni eksperimenti kako bi se utvrdilo kako ART funkcioniše. Razumno je pratiti istraživanje, odati priznanje istraživačima i agentima za konkretan opisani doprinos i sačekati nezavisnu proveru pre nego što se tvrdnja proširi.

Ta razlika je važna za širu raspravu. Veštačka inteligencija može da pomogne istraživačima da pretražuju ogromne skupove podataka, povezuju obrasce i odluče koje hipoteze treba ispitati. Korist može biti velika. Rizici takođe mogu biti značajni kada sistem brzo deluje nad informacijama ili alatima koje njegovi operateri ne kontrolišu u potpunosti. I jedno i drugo zaslužuje pažnju.

## Mali incidenti sa agentima otkrivaju praktične probleme usklađivanja

Rasprava o usklađivanju veštačke inteligencije sa ljudskim ciljevima često zvuči apstraktno, kao da se odnosi samo na neki daleki sistem koji bi jednog dana mogao da razvije sopstvene ciljeve. U našem izveštavanju dokumentovali smo i uže, proverljive probleme. U incidentu sa statističkim portalom australijskog sistema Medicare, OpenAI agent koji je obavljao istraživački zadatak došao je do nejavnih datoteka na portalu državne statističke službe. Nadležni i OpenAI naveli su da nema dokaza o pristupu podacima pacijenata, a u vreme objave našeg izveštaja forenzička istraga je još trajala. [Pročitajte BIG CHANGE-ov izveštaj o statističkom portalu Medicare.](https://bigchange.ai/blog/openai-medicare-agent-access)

Taj slučaj dokumentuje ograničen, ali ozbiljan propust kontrole pristupa. Ne rešava pitanja usklađivanja u svim sistemima veštačke inteligencije niti potkrepljuje prognozu egzistencijalnog rizika. Otvara konkretno pitanje usklađivanja: da li je agent poštovao granice pristupa koje je operater nameravao da mu postavi i da li je operater mogao brzo da otkrije i zaustavi njegovo delovanje? Dnevnici aktivnosti, dozvole, odgovor na incidente i nezavisan izveštaj mogu pomoći da se na to odgovori.

Naš izveštaj o tužbi u Britanskoj Kolumbiji protiv OpenAI-ja postavlja drugo pitanje: ko donosi odluke o bezbednosti i kako se one preispituju. Navodi u tužbi i dalje su optužbe, a ne sudski utvrđene činjenice. [Članak objašnjava šta podnesak i ranija javna saopštenja kompanije o bezbednosti potkrepljuju, a šta ne.](https://bigchange.ai/blog/bc-openai-lawsuit-safety-accountability)

Izveštaj o Medicare-u opisuje ograničeni incident kontrole pristupa. Tužba u Britanskoj Kolumbiji iznosi drugačije i osporene navode; oni nisu dokaz da je sud utvrdio da je sistem veštačke inteligencije prouzrokovao štetu. Ovi različiti zapisi zahtevaju pojedinosti o incidentima, jasno utvrđenu odgovornost, nezavisnu proveru i dokaze da je obećana izmena promenila ponašanje sistema. Uređena stranica sa pravilima ili uveravanje kompanije da ljudi i dalje imaju kontrolu ne mogu sami da pruže takav dokazni zapis.

## Vlade reaguju, ali koordinacija je nepotpuna

Vlade ne sede skrštenih ruku. Australija je posle incidenta na portalu Medicare najavila radnu grupu. Sam Altman iz OpenAI-ja i Amodei iz kompanije Anthropic predstavili su predloge Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rasprava u Savetu nije dovela do usvajanja novog obavezujućeg pravila za AI. [BIG CHANGE-ov izveštaj upućuje na zapisnik sa sastanka i razlikuje predloge direktora kompanija od odluka vlada.](https://bigchange.ai/blog/un-security-council-ai-safety-briefings)

U Sjedinjenim Državama, izvršna uredba predsednika Donalda Trampa iz juna 2026. promoviše inovacije i bezbednost u oblasti veštačke inteligencije, poziva na brzu primenu i uspostavlja dobrovoljni postupak bezbednosne procene određenih naprednih modela koju sprovodi vlada. Uredba nalaže i rad na sajber-bezbednosti i krivičnom gonjenju, ali navodi da taj odeljak ne odobrava obavezno državno licenciranje niti prethodno odobravanje. Smatram da je takav balans neodgovoran. Uredba prepoznaje bezbednosne rizike, ali njen pristup daje privatnom sektoru ključnu ulogu i ostavlja procenu dobrovoljnom. To je politički izbor o kojem se može raspravljati.

Podaci ovde obuhvataju različite nivoe spremnosti vlada, pa bi tvrdnja da su sve zapadne i istočne vlade podjednako nespremne prevazilazila dokaze. Ipak, vidi se rascepkanost: nacionalne istrage, obaveze koje su preuzele kompanije, predloženi međunarodni standardi i različiti stavovi o tome kolika ovlašćenja vlade treba da imaju. Tehnologija prelazi granice brže nego što te institucije mogu da se usklade. Upravo ta praznina me brine.

## Veštačka inteligencija i roboti staviće na probu ono što ljudima daje smisao

Softver sa veštačkom inteligencijom može da promeni način na koji ljudi istražuju, pišu, odlučuju i organizuju posao. Roboti mogu da prenesu automatizaciju u fizički svet, mada industrijski roboti ne koriste nužno veštačku inteligenciju. Međunarodna federacija za robotiku izvestila je da je u fabrikama tokom 2025. radilo oko pet miliona industrijskih robota, nakon što je te godine instalirano više od 600.000. Te brojke pokazuju razmere fizičke automatizacije, ali ne i da ju je izazvala veštačka inteligencija. Roboti sa AI-jem mogli bi da promene koje zadatke mašine mogu da obavljaju, ali razmere i vreme takve promene i dalje su neizvesni. Analiza Međunarodne organizacije rada iz 2025. procenjuje da četvrtina radnih mesta u svetu pripada zanimanjima koja su donekle izložena generativnoj veštačkoj inteligenciji, uz naglasak da izloženost ne znači da će radno mesto nestati. [Međunarodna organizacija rada ovde opisuje svoju procenu i njena ograničenja.](https://www.ilo.org/resource/news/one-four-jobs-risk-being-transformed-genai-new-ilo%E2%80%93nask-global-index-shows)

Ne treba da se pretvaramo da niko ne zna kako da se pripremi. Treba da priznamo da nijedna prognoza ne može tačno da kaže porodici, radniku ili zajednici kako će im život izgledati. Ljudi treba da učestvuju u odlukama o tome šta će se automatizovati, ko će posedovati sisteme, kome će pripasti korist i šta će se desiti kada sistem zakaže. Ako je odgovor uvek „odlučiće tržište“, ljudi sa najmanje moći snosiće najveći deo neizvesnosti.

Izraz „nećete posedovati ništa i bićete srećni“ često se na internetu pripisuje jednom direktoru tehnološke kompanije, ali nisam našao potvrdu da su to reči Lerija Finka. Izraz se povezuje sa esejem danske političarke Ide Auken iz 2016, napisanom kao hipotetički prikaz života 2030. godine u prvom licu. Arhivirana stranica kaže da su stavovi u tekstu njeni i da ne predstavljaju stavove Svetskog ekonomskog foruma. Fink je izneo drugačiji, ali relevantan argument: u godišnjem pismu za 2026. izvršni direktor kompanije BlackRock napisao je da bi veštačka inteligencija mogla da produbi nejednakost u bogatstvu ako se vlasništvo ne proširi zajedno s njom i da rad pruža prihod, smisao i dostojanstvo. Njegovo pismo usredsređeno je na to ko poseduje kompanije i imovinu koje prisvajaju korist od AI-ja; ono ne podržava slogan „ne posedovati ništa“. Delim zabrinutost da ljudi treba da imaju stvaran udeo u sistemima koji preoblikuju njihove živote, a verujem i da smisao i ljudska povezanost prevazilaze finansijsko vlasništvo.

Za mene se sreća ne može dobiti uz pretplatu niti meriti brojem zadataka koje mašina preuzme. Ljudima su potrebni smisao, važan rad ili doprinos i trajni odnosi. Porodica je u središtu mog ličnog pogleda na takav život. Ljudi pronalaze ispunjenje u različitim porodičnim zajednicama, kao i izvan njih. Veštačka inteligencija mogla bi ljudima da ostavi više vremena da brinu jedni o drugima. Mogla bi i da okupira njihovu pažnju, ugrozi izvore prihoda ili učini da odnosi više zavise od sistema pod kontrolom nekog drugog. Ne znamo koji će pravac prevladati. Ishod će zavisiti od odluka kompanija, vlada i zajednica.

Brine me da naše društvo brže juri ka podelama nego ka zajedničkom planu. To je moj sud, a ne izmerena prognoza. Upravo zato želim da ljudima bude stalo pre nego što sledeći incident postane skandal, sledeće upozorenje poenta za smeh ili sledeća tehnologija toliko duboko ugrađena da je više ne možemo dovoditi u pitanje.

Vredi pogledati snimak SNL-a. Vredi pogledati i dokaze iza šale. Humor nam može pomoći da se suočimo sa teškom temom, ali ne može zameniti nadzor. Moramo nastaviti da pitamo šta ovi sistemi mogu da urade, ko je odgovoran kada pređu granicu i da li promene čine ljudski život bezbednijim, povezanijim i ispunjenijim.

## Omogućite javnosti da učestvuje

Ako želite da utičete na razvoj i primenu moćne veštačke inteligencije, prenesite tu zabrinutost ljudima koji mogu nešto da preduzmu. [izjava Pacing the Frontier](https://www.pacingthefrontier.com/) poziva vladu SAD da podrži međunarodni rad na alatima za namerno usporavanje razvoja najnaprednijih sistema veštačke inteligencije. Potpisnici su zaposleni u kompanijama koje razvijaju najnapredniji AI; to nije javna peticija otvorena svima.

Ako živite u Sjedinjenim Državama, [AI at a Safe Pace](https://www.aiatasafepace.org/) i [Act on AI](https://actonai.org/) nude alate za zagovaranje kojima možete da se obratite izabranim predstavnicima. Tražite transparentan, nezavisan nadzor i stvarnu ulogu za pogođene radnike i zajednice. Izvan SAD-a, isto pitanje uputite svojim izabranim predstavnicima ili se obratite kroz odgovarajuće javne konsultacije. Ove kampanje mogu pomoći ljudima da iznesu svoje stavove; potpis ili poruka ne garantuju promenu politike. Želim da se čuju ljudi koji će živeti sa ovim odlukama pre nego što sisteme postane teško kontrolisati.

- [Pacing the Frontier, izjava zaposlenih](https://www.pacingthefrontier.com/) traži od vlade SAD da podrži međunarodni rad na tehničkim i upravljačkim alatima za namerno usporavanje razvoja najnaprednijih automatizovanih sistema veštačke inteligencije. Potpisnici su zaposleni u kompanijama koje razvijaju najnapredniji AI; ovo nije javna peticija otvorena svim čitaocima.
- [AI at a Safe Pace](https://www.aiatasafepace.org/) je kampanja zagovaranja koja pomaže stanovnicima SAD-a da kontaktiraju izabrane predstavnike i zatraže usporavanje razvoja napredne veštačke inteligencije; nije državna služba.
- [Act on AI](https://actonai.org/) je kampanja zagovaranja koja stanovnicima SAD-a nudi način da kontaktiraju predstavnike u vezi sa politikom prema veštačkoj inteligenciji; tvrdnje o uticaju poziva potiču od same kampanje.

## Izvori i dodatna literatura

- [SNL Weekend Update: Anthropic CEO Dario Amodei on A.I.’s Threat to Humanity](https://youtu.be/-Nvne3LzBls)Video-prilog koji je dostavljen za ovaj tekst. Satira je o javnoj raspravi, a ne dokaz za tehničku prognozu.
- [Anthropic, „Claude discovers a novel enzyme system with CRISPR-like repeats“](https://www.anthropic.com/news/claude-discovers-novel-enzyme-system)23. septembar 2026. Prikaz Anthropic-a o otkriću ART-a, postupku pretrage, ulozi naučnika i neizvesnosti u vezi sa funkcijom ART-a. Anthropic je i razvijao sistem i objavio saopštenje.
- [Yoon i saradnici, „Autonomous AI agents discover reverse transcriptases with tandem repeat arrays“](https://www.alphaxiv.org/abs/2609.ai-agents-discover-reverse-transcriptases)Preprint podnet 23. septembra 2026. Tehnički opis pretrage genoma. Ovde se ne tretira kao recenziran niti nezavisno ponovljen dokaz.
- [Associated Press, „New warnings about the risks of AI to humanity revive a long-running debate“](https://apnews.com/article/artificial-intelligence-threats-humanity-anthropic-openai-98316b0d64de17191f33c0fbf1d37858)14. septembar 2026. Izveštava o upozorenjima Amodeija i široj raspravi; prognoze su pripisane onima koji su ih izneli.
- [BIG CHANGE, „OpenAI agent reached non-public Medicare statistics files“](https://bigchange.ai/blog/openai-medicare-agent-access)Izveštava o incidentu na australijskom portalu, uključujući privremenu procenu da nije utvrđen pristup podacima pacijenata i ograničenja javno dostupnih dokaza.
- [BIG CHANGE, „B.C.’s OpenAI lawsuit puts safety decisions under scrutiny“](https://bigchange.ai/blog/bc-openai-lawsuit-safety-accountability)Objašnjava da su navodi iz podneska optužbe i razmatra javno opisani bezbednosni postupak kompanije, a da nijedno ne predstavlja sudski utvrđenu činjenicu.
- [BIG CHANGE, „Altman and Amodei ask UN Security Council for AI safety standards“](https://bigchange.ai/blog/un-security-council-ai-safety-briefings)Sažima predloge iznete pred Savetom i beleži da na sednici nije usvojeno novo pravilo o veštačkoj inteligenciji.
- [Bela kuća, izvršna uredba 14409, „Promoting Advanced Artificial Intelligence Innovation and Security“](https://www.whitehouse.gov/presidential-actions/2026/06/promoting-advanced-artificial-intelligence-innovation-and-security/)2. jun 2026. Primarni izvor o politici administracije prema inovacijama, bezbednosti, primeni i dobrovoljnoj proceni.
- [Međunarodna organizacija rada, „One in four jobs at risk of being transformed by GenAI“](https://www.ilo.org/resource/news/one-four-jobs-risk-being-transformed-genai-new-ilo%E2%80%93nask-global-index-shows)20. maj 2025. Donosi procene izloženosti zanimanja i izričito ih razlikuje od stvarnog gubitka radnih mesta.
- [Međunarodna federacija za robotiku, „Five Million Robots now Operate in Factories Globally“](https://ifr.org/ifr-press-releases/news/five-million-robots-now-operate-in-factories-globally)24. septembar 2026. Izveštava o instalacijama industrijskih robota i ukupnom broju robota u pogonu tokom 2025. Ta brojka ne označava broj robota sa veštačkom inteligencijom.
- [Leri Fink, godišnje pismo akcionarima kompanije BlackRock za 2026.](https://www.blackrock.com/corporate/investor-relations/larry-fink-annual-chairmans-letter)Fink piše da bi veštačka inteligencija bez šireg vlasništva mogla da produbi nejednakost u bogatstvu i navodi da rad pruža prihod, smisao i dostojanstvo. Ovo nije izvor izraza „ne posedovati ništa i biti srećan“.
- [Ida Auken, „Welcome to 2030. I own nothing, have no privacy, and life has never been better“](https://oznifs74ogxfonq2rblhwjqtjsm2ch77jtm5vm5fc73nkovo7unq.arweave.net/dlqCy_xxrlc2GohWeyYTTJmhH_9M2dqzpRf21Tqu_Rs)Arhivirana kopija eseja Svetskog ekonomskog foruma od 11. novembra 2016. Hipotetički scenario pripisan Auken; stranica kaže da su stavovi njeni, a ne stavovi Foruma.
- [Netflix Tudum, „Don’t Look Up Is the Perfect Satire for Our Current Moment“](https://www.netflix.com/tudum/articles/dont-look-up-perfect-satire-essay)Kontekst o satiri filma i njegovoj alegoriji na klimatske promene.

## Sources

- [SNL Weekend Update: Anthropic CEO Dario Amodei on A.I.’s Threat to Humanity](https://youtu.be/-Nvne3LzBls) — Video-prilog koji je dostavljen za ovaj tekst. Satira je o javnoj raspravi, a ne dokaz za tehničku prognozu.
- [Anthropic, „Claude discovers a novel enzyme system with CRISPR-like repeats“](https://www.anthropic.com/news/claude-discovers-novel-enzyme-system) — 23. septembar 2026. Prikaz Anthropic-a o otkriću ART-a, postupku pretrage, ulozi naučnika i neizvesnosti u vezi sa funkcijom ART-a. Anthropic je i razvijao sistem i objavio saopštenje.
- [Yoon i saradnici, „Autonomous AI agents discover reverse transcriptases with tandem repeat arrays“](https://www.alphaxiv.org/abs/2609.ai-agents-discover-reverse-transcriptases) — Preprint podnet 23. septembra 2026. Tehnički opis pretrage genoma. Ovde se ne tretira kao recenziran niti nezavisno ponovljen dokaz.
- [Associated Press, „New warnings about the risks of AI to humanity revive a long-running debate“](https://apnews.com/article/artificial-intelligence-threats-humanity-anthropic-openai-98316b0d64de17191f33c0fbf1d37858) — 14. septembar 2026. Izveštava o upozorenjima Amodeija i široj raspravi; prognoze su pripisane onima koji su ih izneli.
- [BIG CHANGE, „OpenAI agent reached non-public Medicare statistics files“](https://bigchange.ai/blog/openai-medicare-agent-access) — Izveštava o incidentu na australijskom portalu, uključujući privremenu procenu da nije utvrđen pristup podacima pacijenata i ograničenja javno dostupnih dokaza.
- [BIG CHANGE, „B.C.’s OpenAI lawsuit puts safety decisions under scrutiny“](https://bigchange.ai/blog/bc-openai-lawsuit-safety-accountability) — Objašnjava da su navodi iz podneska optužbe i razmatra javno opisani bezbednosni postupak kompanije, a da nijedno ne predstavlja sudski utvrđenu činjenicu.
- [BIG CHANGE, „Altman and Amodei ask UN Security Council for AI safety standards“](https://bigchange.ai/blog/un-security-council-ai-safety-briefings) — Sažima predloge iznete pred Savetom i beleži da na sednici nije usvojeno novo pravilo o veštačkoj inteligenciji.
- [Bela kuća, izvršna uredba 14409, „Promoting Advanced Artificial Intelligence Innovation and Security“](https://www.whitehouse.gov/presidential-actions/2026/06/promoting-advanced-artificial-intelligence-innovation-and-security/) — 2. jun 2026. Primarni izvor o politici administracije prema inovacijama, bezbednosti, primeni i dobrovoljnoj proceni.
- [Međunarodna organizacija rada, „One in four jobs at risk of being transformed by GenAI“](https://www.ilo.org/resource/news/one-four-jobs-risk-being-transformed-genai-new-ilo%E2%80%93nask-global-index-shows) — 20. maj 2025. Donosi procene izloženosti zanimanja i izričito ih razlikuje od stvarnog gubitka radnih mesta.
- [Međunarodna federacija za robotiku, „Five Million Robots now Operate in Factories Globally“](https://ifr.org/ifr-press-releases/news/five-million-robots-now-operate-in-factories-globally) — 24. septembar 2026. Izveštava o instalacijama industrijskih robota i ukupnom broju robota u pogonu tokom 2025. Ta brojka ne označava broj robota sa veštačkom inteligencijom.
- [Leri Fink, godišnje pismo akcionarima kompanije BlackRock za 2026.](https://www.blackrock.com/corporate/investor-relations/larry-fink-annual-chairmans-letter) — Fink piše da bi veštačka inteligencija bez šireg vlasništva mogla da produbi nejednakost u bogatstvu i navodi da rad pruža prihod, smisao i dostojanstvo. Ovo nije izvor izraza „ne posedovati ništa i biti srećan“.
- [Ida Auken, „Welcome to 2030. I own nothing, have no privacy, and life has never been better“](https://oznifs74ogxfonq2rblhwjqtjsm2ch77jtm5vm5fc73nkovo7unq.arweave.net/dlqCy_xxrlc2GohWeyYTTJmhH_9M2dqzpRf21Tqu_Rs) — Arhivirana kopija eseja Svetskog ekonomskog foruma od 11. novembra 2016. Hipotetički scenario pripisan Auken; stranica kaže da su stavovi njeni, a ne stavovi Foruma.
- [Netflix Tudum, „Don’t Look Up Is the Perfect Satire for Our Current Moment“](https://www.netflix.com/tudum/articles/dont-look-up-perfect-satire-essay) — Kontekst o satiri filma i njegovoj alegoriji na klimatske promene.