Francuski operator prenosnog sistema rezervisao je do maja 2026. gotovo 18 gigavata kapaciteta za priključenje oko 80 projekata centara podataka, u odnosu na približno 5 GW za 40 projekata krajem 2024. Brz rast ove liste projekata RTE-a pokazuje razmere planova investitora. Ona ne meri struju koja se trenutno troši.

Ova razlika je važna dok Francuska odlučuje gde mogu da se priključe novi centri i kako da obračuna njihov uticaj na životnu sredinu. Izveštaj senatskog odbora usvojen 16. septembra poziva na brže priključivanje AI postrojenja uz bolje praćenje uticaja na životnu sredinu. Oba cilja zavise od toga koji projekti postanu operativni i koliko struje ta postrojenja zaista troše.

Suštinska promena

  • Šta se promenilo: Kapacitet prenosne mreže u Francuskoj rezervisan za projekte centara podataka porastao je sa oko 5 GW krajem 2024. na gotovo 18 GW u maju 2026. Mreža mora da planira zahteve čija je buduća potrošnja neizvesna.
  • Zašto je to važno: Rezervisanje priključka može da utiče na planiranje mreže godinama pre nego što zgrada dobije svu opremu. Stanovniku ili donosiocu odluka koji procenjuje infrastrukturni predlog potrebni su očekivana potrošnja tokom rada i lokalni uticaji, a ne nacionalni zbir rezervacija predstavljen kao sadašnja potrošnja.
  • Na šta obratiti pažnju: Lista projekata RTE-a, puštanje u rad i izmereno opterećenje pokazaće koliki deo kapaciteta postaje stvarna potražnja. Važeća francuska pravila izveštavanja i senatski predlog standarda za objavljivanje podataka o AI-ju odnose se na sličan nedostatak: samo podaci o potrošnji postrojenja ne otkrivaju koliki deo odlazi na AI.

Tri različite brojke

Gigavat meri snagu, odnosno koliko bi priključak mogao da povuče u datom trenutku. Teravat-sat meri energiju potrošenu tokom vremena. Da bi se nominalna snaga priključka pretvorila u godišnju potrošnju struje, trebalo bi pretpostaviti koji će se projekti otvoriti, kada će početi s radom i koliko će intenzivno raditi. RTE navodi da njegova brojka od 18 GW predstavlja kapacitet rezervisan za projekte. Očekuje se da neki najavljeni projekti neće biti realizovani, a da će drugi postepeno povećavati potrošnju.

RTE procenjuje da postojeći centri podataka u Francuskoj troše oko 10 TWh godišnje, što je oko 2% godišnje potrošnje struje u zemlji. Prema navodima operatora, samo osam centara direktno je priključeno na njegovu visokonaponsku mrežu, sa ukupnom snagom priključaka od 800 MW; većina postojećih lokacija priključena je na distributivne mreže. Ove brojke odnose se na sektor centara podataka u celini, uključujući klaud, skladištenje i druge računarske poslove, a ne samo na AI.

Neizvesna je i početna osnova za poređenje. Vladina statistička studija objavljena u julu utvrdila je da je 471 veći centar podataka potrošio 4,3 TWh tokom 2024. godine. Kada se uračunaju i manje lokacije, procena za kontinentalnu Francusku iznosi 4,3–6 TWh te godine. RTE-ovih približno 10 TWh novija je procena za ceo sektor, dok se vladina studija zasniva na utvrđenoj potrošnji iz 2024. i proceni za manje lokacije. Objavljene brojke odnose se na različite periode i koriste različite metode, a izvori pregledani za ovaj tekst ne usklađuju ih. Nijedna nije očitavanje brojila za projekte iz liste od 18 GW.

RTE daje uži uvid u razvoj novih priključaka. Prema navodima operatora, centri priključeni na njegovu mrežu u poslednje dve do tri godine sada u proseku koriste oko 20% zatražene snage. RTE kaže da investitori očekuju postepenu izgradnju tokom 10–15 godina. Tih 20% odnosi se na deo nedavno priključenih centara u određenoj fazi razvoja; primena te brojke na sve projekte na čekanju proizvela bi izmišljenu nacionalnu procenu opterećenja.

Plansko pitanje koje otvara lista projekata

Prema izveštaju Senata, prioritet treba dati priključcima AI centara podataka, a RTE treba da pređe sa redosleda „ko prvi stigne“ na „prvo oni koji su spremni“. Cilj je da se sa liste uklone projekti koji zauzimaju mesto, a ne napreduju. Preporuka prepoznaje planski problem skriven iza glavne brojke kapaciteta: rezervisano mesto još je nekoliko koraka udaljeno od operativnog postrojenja. Reč je o predlogu, a ne o usvojenom pravilu za priključenje.

RTE-ova projekcija za period 2030–2035. procenjuje potrošnju struje centara podataka na 15–20 TWh 2030. i 23–28 TWh 2035. godine, u scenariju brze dekarbonizacije. Operator izričito pretpostavlja da neki najavljeni projekti neće biti ostvareni i da će operativne lokacije vremenom povećavati obim rada. Januarska studija scenarija agencije ADEME postavlja drugo pitanje: kako bi se mogla menjati potrošnja struje pripisiva francuskoj digitalnoj aktivnosti, u postrojenjima u Francuskoj i inostranstvu. U scenariju uobičajenog razvoja ona do 2035. dostiže 3,7 puta sadašnji nivo, a gotovo dve trećine potrošnje u tom scenariju odvija se u inostranstvu. To su modelovane putanje sa različitim obuhvatom, a ne izmerena buduća potražnja niti brojke koje treba sabirati.

Merenje uticaja na životnu sredinu

Sama snaga priključka ne otkriva godišnju potrošnju struje neke lokacije, utrošak rashladne vode, emisije niti udeo AI-ja u odnosu na druge poslove. Francuska pravila za izveštavanje centara podataka zahtevaju od operatora sa instaliranom IT snagom od najmanje 500 kW da prijavljuju pokazatelje, uključujući ukupnu energiju, ulaznu vodu i ponovo iskorišćenu otpadnu toplotu. Ministarstvo navodi da pojedinačne prijave na evropskoj platformi mogu biti poverljive. Izveštavanje o lokacijama pomaže u praćenju rada, ali samo po sebi ne pripisuje AI uslugama udeo u otisku pojedinačnog postrojenja.

U izveštaju Senata sa 16 preporuka navodi se da su podaci o uticaju AI-ja na životnu sredinu i dalje nepotpuni. Predlaže se da francuski regulator za telekomunikacije definiše koje podatke o uticaju na životnu sredinu treba da objavljuju dobavljači jezičkih modela, kao i zajednička evropska metoda za procenu velikih modela. To su preporuke, a ne podaci koji su već dostupni za poređenje modela. Izveštaj takođe traži brže priključke i bolji ekološki učinak lokacija centara podataka, postavljajući oba zahteva pred isto širenje kapaciteta.

U kolumni objavljenoj 27. septembra novinar Stéphane Foucart iz lista Le Monde tvrdi da pažnja posvećena hipotetičnim katastrofama koje bi AI mogao da izazove skreće pažnju sa ekoloških i društvenih troškova. To je stav o razlozima za razmatranje tih troškova; prethodni podaci o listi projekata, procenama potrošnje i pravilima izveštavanja potiču iz navedenih zvaničnih evidencija. BIG CHANGE nije merio potrošnju nijednog centra podataka niti izračunao udeo koji otpada samo na AI. Korisno je dalje porediti rezervisani kapacitet, završene priključke i prijavljenu potrošnju kako se evidencije budu dopunjavale.

Izvori i dodatna literatura