U govoru održanom u Singapuru 7. oktobra, uoči godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke u Bangkoku, generalna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva opisala je nezgodan problem vremenskog raskoraka. Potrošnja na infrastrukturu za veštačku inteligenciju sada podiže tražnju i dobit kompanija. Širi dobici produktivnosti koji bi mogli da opravdaju tu potrošnju stići će kasnije, a zemlje van tehnološkog lanca snabdevanja možda će dobiti znatno manji kratkoročni podsticaj. Reuters i AP izvestili su o njenim izjavama; stranica događaja MMF-a navodi govor i kasniji razgovor sa predsednikom Singapura Tharmanom Shanmugaratnamom.

Velika promena

  • Šta se promenilo: Šefica MMF-a svrstala je izgradnju AI infrastrukture uz cene energije i javni dug kao aktuelan problem makroekonomske politike. Upozorila je da bi koncentrisana ulaganja mogla preko finansijskih tržišta da prenesu razočaranje zaradom.
  • Zašto je važno: Ulaganja mogu da podignu rast pre nego što se pojave obećani dobici produktivnosti. Zemlje koje proizvode čipove i isporučuju AI infrastrukturu mogu prve da profitiraju, dok potražnja za energijom i veći troškovi finansiranja mogu da pogode širi krug ekonomija.
  • Šta pratiti: Predstojeći izveštaj MMF-a World Economic Outlook, dokaze o dobicima produktivnosti van građevinskih i tehnoloških kompanija i to da li vlade unapređuju veštine radnika, energetsku bezbednost i fiskalnu otpornost. Georgievin optimističniji scenario rasta i dalje je projekcija.

Investicioni bum uz odložene prinose

Georgieva je rekla da bi ulaganja u veštačku inteligenciju kao udeo u BDP-u verovatno mogla da premaše istorijski obim ulaganja u železnicu, elektroenergetske mreže ili telekomunikacije, prema oba medijska izveštaja. To je poređenje očekivanog intenziteta ulaganja, a ne dokaz da je AI već doneo uporedive ekonomske prinose. AP je preneo njeno upozorenje da velika ulaganja u centre podataka i njihove buduće koristi ne stižu istovremeno. Reuters je izvestio o njenoj zabrinutosti da bi koncentrisano vlasništvo, dug i velika očekivanja od AI kompanija mogli da pretvore razočaravajuću zaradu u širi tržišni šok.

Reuters je izvestio da je navela i istraživanje MMF-a prema kojem bi, uz dobru primenu, veštačka inteligencija mogla da doda oko pola procentnog poena godišnjem globalnom rastu. Reč je o mogućem dodatnom rastu, a ne o izmerenom doprinosu u 2026. MMF je u julskoj dopuni izveštaja World Economic Outlook predvideo globalni rast od 3,0% za 2026. i ocenio da potražnja za AI podiže ekonomije povezane sa tehnološkim lancem vrednosti. Oktobarska prognoza nije bila objavljena u vreme govora, a Reuters je naveo da Georgieva nije rekla da li će se globalna brojka za 2026. promeniti.

Postoji i uža, zabeležena brojka. MMF je u godišnjem izveštaju za 2026. procenio da su ulaganja u tehnologiju povezana sa AI doprinela sa 0,5 procentnih poena rastu BDP-a SAD-a u 2025.. To je procena doprinosa ulaganja u jednoj zemlji tokom jedne godine. Ne pokazuje godišnji rast svetske produktivnosti od pola procentnog poena niti utvrđuje budući prinos današnje potrošnje na AI.

Zašto koristi mogu biti neravnomerne

Neposredni podsticaj tražnji prati fabrike, čipove, centre podataka i povezane lance snabdevanja. Georgieva je rekla da Kina, Indija, Japan, Južna Koreja, Tajvan i druge ekonomije sa snažnim tehnološkim sektorima imaju koristi, dok se mnoge druge zaobilaze, izvestio je AP. Julski izgledi MMF-a takođe navode da tehnološki uzlet pomaže zemljama uključenim u globalni lanac vrednosti, dok energetski šok povezan s ratom opterećuje uvoznike i ranjive ekonomije. Taj kontrast opisuje aktuelnu procenu MMF-a; ne meri konačan uticaj AI na prihode svake zemlje.

MMF-ov Indeks spremnosti za AI nudi način da se razmotri drugi deo pitanja: sposobnost usvajanja veštačke inteligencije. Obuhvata digitalnu infrastrukturu, ljudski kapital i politiku rada, inovacije i integraciju, kao i pravne i regulatorne uslove u 174 ekonomije. MMF upozorava da je reč o indikativnoj meri, delom zasnovanoj na procenama, koju ne treba tumačiti kao rang-listu ostvarenih koristi od AI. Zemlja može imati visok rezultat spremnosti, a da nije dokazala rast produktivnosti na nivou cele ekonomije.

Energija dodatno povezuje bum sa ostatkom Georgievinog upozorenja. Reuters je opisao njeno objašnjenje o negativnom šoku u snabdevanju energijom zbog sukoba na Bliskom istoku koji se poklapa sa dodatnom tražnjom usled izgradnje AI infrastrukture. AP je izvestio da je ukazala na rastuću potražnju AI za energijom uz više cene drugih osnovnih dobara. U govoru nije utvrđeno koliki deo sadašnjeg rasta globalnih cena potiče od AI. Ipak, snabdevanje električnom energijom i energetska bezbednost uključeni su u ekonomsku računicu ulaganja u AI.

Politika dok su prinosi neizvesni

Prema Reutersu i AP-u, Georgieva je pozvala vlade da obnove fiskalnu snagu, zaštite ugrožene ljude, unaprede veštine radnika, olakšaju pokretanje i zatvaranje preduzeća, ojačaju energetsku bezbednost i postave regulatorne zaštitne mere za AI. Reuters je preneo i njen poziv na uverljive srednjoročne fiskalne planove u razvijenim ekonomijama s visokim dugom i na oprezno restriktivnu monetarnu politiku u mnogim zemljama. To su njene preporuke, a ne mere koje su usvojile vlade članica koje se sastaju u Bangkoku.

Za kreatore ekonomske politike, test je da li će se potrošnja na AI pretvoriti u šire dobitke produktivnosti i prihoda pre nego što dug, troškovi energije ili pad zarade nametnu šire troškove. Za čitaoce su kratkoročni dokazi ulaganja i njihovi neravnomerni efekti na tražnju. Veličina i raspodela trajne AI dividende rasta ostaju neizvesne.

Izvori i dodatno čitanje