Удружење аутора и други тужиоци који заступају ауторе књига траже од савезног судије да засебно размотри како је OpenAI прибавио књиге заштићене ауторским правима и шта је с њима касније радио. У јавним поднесцима од 17. септембра описују се интерне расправе о библиотеци Library Genesis, извору збирки књига коришћених за обуку модела, и тврди да преузимање, обука и преношење копија захтевају засебну анализу ауторских права.

OpenAI оспорава такав приступ. У свом ревидираном поднеску истог дана тврди да су прибављање књига и обука модела служили једној трансформативној намени заштићеној начелом поштене употребе. Супротстављени захтеви још су пред судијом Сиднијем Х. Стајном у Њујорку. Налог од 24. септембра продужио је рокове за поднеске; њиме није решен спор о ауторским правима. (Поднесак тужилаца, поднесак OpenAI-ја, налог о роковима)

Суштинска промена

  • Шта се променило: Аутори сада могу да упуте читаоце на потпунији јавни приказ одлука о прибављању књига које оспоравају. Септембарски поднесци откривају више о спору око порекла књига за обуку и начина на који су компаније поступале с њима.
  • Зашто је то важно: За писце који траже накнаду и развојне тимове који бране употребу књига, правни третман прибављања важан је упоредо са третманом обуке. Стране се не слажу око тога да ли намена модела може да оправда раније копирање.
  • На шта обратити пажњу: У наредним поднесцима стране ће оспоравати и тај правни аргумент и доказе о штети за ауторе. Од тога које доказе судија прихвати и које видове употребе буде засебно процењивао зависиће које захтеве може да реши без суђења.

Books1 и Books2 у јавним судским списима

Документи од 17. септембра потпуније су јавне верзије поднесака за скраћени поступак. Судски налог о запечаћивању од 3. септембра захтевао је од страна да поново поднесу правне аргументе и чињеничне наводе без редакција тамо где ниједна страна или треће лице није тражило да се поверљивост настави. Неки одломци и даље су зацрњени.

У објави Удружења аутора од 21. септембра скреће се пажња на два документа: правни поднесак тужилаца, судски предмет 1982, и њихову исправљену изјаву о чињеницама, предмет 1987. То је приказ Удружења као једне од страна у спору.

У предмету 1987 аутори се позивају на сведочења и интерне поруке о именовању скупова података за обуку Books1 и Books2. У ставу 271 цитира се бивши запослени OpenAI-ја Бен Ман, који наводи да су оба скупа била заснована на збирци LibGen. У ставу 275 цитира се његово објашњење формулације у нацрту рада: „намерно је неодређена, пошто је реч о збирци LibGen“.

Исти поднесак, у ставу 749, преноси поруку из маја 2020. тадашњег директора за политику OpenAI-ја Џека Кларка, који је предвидео конкуренцију с ауторима љубавних романа. Тужиоци је представљају као доказ интерне забринутости због потискивања аутора. Порука не мери каснији губитак продаје књига нити утврђује како суд гледа на штету по тржиште.

У наслову документа стоје речи „неспорне материјалне чињенице“. Реч је о предлогу тужилаца у поступку за доношење пресуде без суђења. Према локалном грађанскоправном правилу 56.1, супротна страна одговара на нумерисане наводе прихватањем или оспоравањем и прилаже поткрепљујуће доказе. Наслов не значи да је судија прихватио цео приказ.

Спор око прибављања и обуке

У поднеску аутори траже да суд прибављање књига без плаћања, њихово копирање ради обуке и дистрибуцију копија другим странама третира као засебне употребе. Такође тврде да је Microsoft одговоран за наводно кршење ауторских права од стране OpenAI-ја због пословног односа с компанијом и могућности да надзире њено поступање.

Што се тиче саме обуке, аутори тврде да модели користе креативни израз из књига за стварање конкурентских дела. Кажу да то угрожава тржиште аутора и лишава их прихода од лиценцирања. (Тужилачка страна, стране 25–38)

У свом поднеску од 17. септембра OpenAI признаје да је користио збирке Library Genesis за обуку GPT-3 и GPT-3.5. Његов правни аргумент јесте да је преузимање било део поступка изградње модела који уче опште језичке обрасце. Компанија наводи да суд треба да процени намену тог поступка у целини и оспорава и тврдњу да модел замењује књиге и постојање правно препознатљиве штете по тржиште. (OpenAI, стране 3, 23–25 и 28–37)

У свом ревидираном поднеску у спору око књига такође брани обуку као поштену употребу. У поднеску се тврди да Microsoft није учествовао у прибављању скупова података LibGen које је користио OpenAI. Кад је реч о излазима, Microsoft се позива на анализу 8,2 милиона разговора са Copilot-ом, у којој је пронађено 24 одговора са по 30 узастопних речи које се поклапају са делима обухваћеним захтевима аутора. То је опис конкретне анализе компаније Microsoft и прага поклапања који је применила; не мери све видове штете на које би аутор могао да се позове.

Ово неслагање је важно јер америчко ауторско право налаже судовима да размотре сврху употребе, природу дела, обим преузетог садржаја и утицај на тржиште. Спор око прибављања копије и спор око конкуренције коју ствара генерисани текст покрећу различита чињенична питања. Стране се не слажу ни око тога како су та питања правно повезана.

Докази су и даље предмет спора

OpenAI и Microsoft су 23. септембра затражили од суда да искључи допунски извештај вештака и делове поднесака аутора који се позивају на студију о књигама генерисаним помоћу АИ-ја и разводњавању тржишта. У поткрепљујућем поднеску уз тај захтев тврди се да су адвокати тужилаца финансирали истраживање, али га нису обелоданили ни представили кроз прописани поступак за вештачке доказе. То су наводи тужених којима образлажу захтев за искључење, а не налази о недоличном поступању. Захтев се непосредно односи на материјале цитиране у предметима 1982 и 1987.

У поступку за доношење пресуде без суђења суд може да реши захтев или његов део када не постоји стваран спор о материјалној чињеници због ког је потребно суђење, а страна која је поднела захтев има право на пресуду према закону. (Савезно правило 56)

У јавном судском регистру који је прегледан до 25. септембра евидентирани су даљи поднесци и захтеви у вези са вештачким доказима. Стајнов налог од 24. септембра одређује 23. октобар као рок за поднеске свих страна којима се противе захтевима, 30. октобар за поднеске пријатеља суда и 20. новембар за одговоре. За ауторе и развојне тимове АИ-ја следећа фаза је судска процена супротстављених приказа копирања и штете. Нови јавни поднесци износе аргументе и цитиране доказе за ту процену, али не доносе одлуку о накнади ни коначан став о поштеној употреби.