Udruženje autora i drugi tužioci koji zastupaju autore knjiga traže od saveznog sudije da zasebno razmotri kako je OpenAI pribavio knjige zaštićene autorskim pravima i šta je s njima kasnije radio. U javnim podnescima od 17. septembra opisuju se interne rasprave o biblioteci Library Genesis, izvoru zbirki knjiga korišćenih za obuku modela, i tvrdi da preuzimanje, obuka i prenošenje kopija zahtevaju zasebnu analizu autorskih prava.

OpenAI osporava takav pristup. U svom revidiranom podnesku istog dana tvrdi da su pribavljanje knjiga i obuka modela služili jednoj transformativnoj nameni zaštićenoj načelom poštene upotrebe. Suprotstavljeni zahtevi još su pred sudijom Sidnijem H. Stajnom u Njujorku. Nalog od 24. septembra produžio je rokove za podneske; njime nije rešen spor o autorskim pravima. (Podnesak tužilaca, podnesak OpenAI-ja, nalog o rokovima)

Suštinska promena

  • Šta se promenilo: Autori sada mogu da upute čitaoce na potpuniji javni prikaz odluka o pribavljanju knjiga koje osporavaju. Septembarski podnesci otkrivaju više o sporu oko porekla knjiga za obuku i načina na koji su kompanije postupale s njima.
  • Zašto je to važno: Za pisce koji traže naknadu i razvojne timove koji brane upotrebu knjiga, pravni tretman pribavljanja važan je uporedo sa tretmanom obuke. Strane se ne slažu oko toga da li namena modela može da opravda ranije kopiranje.
  • Na šta obratiti pažnju: U narednim podnescima strane će osporavati i taj pravni argument i dokaze o šteti za autore. Od toga koje dokaze sudija prihvati i koje vidove upotrebe bude zasebno procenjivao zavisiće koje zahteve može da reši bez suđenja.

Books1 i Books2 u javnim sudskim spisima

Dokumenti od 17. septembra potpunije su javne verzije podnesaka za skraćeni postupak. Sudski nalog o zapečaćivanju od 3. septembra zahtevao je od strana da ponovo podnesu pravne argumente i činjenične navode bez redakcija tamo gde nijedna strana ili treće lice nije tražilo da se poverljivost nastavi. Neki odlomci i dalje su zacrnjeni.

U objavi Udruženja autora od 21. septembra skreće se pažnja na dva dokumenta: pravni podnesak tužilaca, sudski predmet 1982, i njihovu ispravljenu izjavu o činjenicama, predmet 1987. To je prikaz Udruženja kao jedne od strana u sporu.

U predmetu 1987 autori se pozivaju na svedočenja i interne poruke o imenovanju skupova podataka za obuku Books1 i Books2. U stavu 271 citira se bivši zaposleni OpenAI-ja Ben Man, koji navodi da su oba zasnovana na LibGenu. U stavu 275 citira se njegovo objašnjenje formulacije u nacrtu rada: „namerno je neodređena, pošto je reč o LibGenu“.

Isti podnesak, u stavu 749, prenosi poruku iz maja 2020. tadašnjeg direktora za politiku OpenAI-ja Džeka Klarka, koji je predvideo konkurenciju s autorima ljubavnih romana. Tužioci je predstavljaju kao dokaz interne zabrinutosti zbog potiskivanja autora. Poruka ne meri kasniji gubitak prodaje knjiga niti utvrđuje kako sud gleda na štetu po tržište.

U naslovu dokumenta stoje reči „nesporne materijalne činjenice“. Reč je o predlogu tužilaca u postupku za donošenje presude bez suđenja. Prema lokalnom građanskopravnom pravilu 56.1, suprotna strana odgovara na numerisane navode prihvatanjem ili osporavanjem i prilaže potkrepljujuće dokaze. Naslov ne znači da je sudija prihvatio ceo prikaz.

Spor oko pribavljanja i obuke

U podnesku autori traže da sud pribavljanje knjiga bez plaćanja, njihovo kopiranje radi obuke i distribuciju kopija drugim stranama tretira kao zasebne upotrebe. Takođe tvrde da je Microsoft odgovoran za navodno kršenje autorskih prava od strane OpenAI-ja zbog poslovnog odnosa s kompanijom i mogućnosti da nadzire njeno postupanje.

Što se tiče same obuke, autori tvrde da modeli koriste kreativni izraz iz knjiga za stvaranje konkurentskih dela. Kažu da to ugrožava tržište autora i lišava ih prihoda od licenciranja. (Tužilačka strana, strane 25–38)

U svom podnesku od 17. septembra OpenAI priznaje da je koristio zbirke Library Genesis za obuku GPT-3 i GPT-3.5. Njegov pravni argument jeste da je preuzimanje bilo deo postupka izgradnje modela koji uče opšte jezičke obrasce. Kompanija navodi da sud treba da proceni namenu tog postupka u celini i osporava i tvrdnju da model zamenjuje knjige i postojanje pravno prepoznatljive štete po tržište. (OpenAI, strane 3, 23–25 i 28–37)

Microsoftov revidirani podnesak u sporu oko knjiga takođe brani obuku kao poštenu upotrebu. U podnesku se tvrdi da Microsoft nije učestvovao u pribavljanju skupova podataka LibGen koje je koristio OpenAI. Kad je reč o izlazima, Microsoft se poziva na analizu 8,2 miliona razgovora sa Copilot-om, u kojoj su pronađena 24 odgovora sa po 30 uzastopnih reči koje se poklapaju sa delima obuhvaćenim zahtevima autora. To je prikaz konkretne analize od strane Microsofta i njenog praga poklapanja; ona ne meri sve vidove štete na koje bi autor mogao da se pozove.

Ovo neslaganje je važno jer američko autorsko pravo nalaže sudovima da razmotre svrhu upotrebe, prirodu dela, obim preuzetog sadržaja i uticaj na tržište. Spor oko pribavljanja kopije i spor oko konkurencije koju stvara generisani tekst pokreću različita činjenična pitanja. Strane se ne slažu ni oko toga kako su ta pitanja pravno povezana.

Dokazi su i dalje predmet spora

OpenAI i Microsoft su 23. septembra zatražili od suda da isključi dopunski izveštaj veštaka i delove podnesaka autora koji se pozivaju na studiju o knjigama generisanim pomoću AI-ja i razvodnjavanju tržišta. U potkrepljujućem podnesku uz taj zahtev tvrdi se da su advokati tužilaca finansirali istraživanje, ali ga nisu obelodanili ni predstavili kroz propisani postupak za veštačke dokaze. To su navodi tuženih kojima obrazlažu zahtev za isključenje, a ne nalazi o nedoličnom postupanju. Zahtev se neposredno odnosi na materijale citirane u predmetima 1982 i 1987.

U postupku za donošenje presude bez suđenja sud može da reši zahtev ili njegov deo kada ne postoji stvaran spor o materijalnoj činjenici zbog kog je potrebno suđenje, a strana koja je podnela zahtev ima pravo na presudu prema zakonu. (Savezno pravilo 56)

U javnom sudskom registru koji je pregledan do 25. septembra evidentirani su dalji podnesci i zahtevi u vezi sa veštačkim dokazima. Stajnov nalog od 24. septembra određuje 23. oktobar kao rok za podneske svih strana kojima se protive zahtevima, 30. oktobar za podneske prijatelja suda i 20. novembar za odgovore. Za autore i razvojne timove AI-ja sledeća faza je sudska procena suprotstavljenih prikaza kopiranja i štete. Novi javni podnesci iznose argumente i citirane dokaze za tu procenu, ali ne donose odluku o naknadi ni konačan stav o poštenoj upotrebi.