Интервјуи WIRED-а са више од две десетине запослених у издаваштву описују улазак алата вештачке интелигенције у посао у компанијама HarperCollins, Simon & Schuster и Hachette. Пријављени задаци обухватају писање промотивних текстова и имејлова, израду маркетиншког материјала и допринос дизајну корица. Запослени су говорили анонимно како би заштитили своја радна места. Њихова сведочења показују конкретне употребе и неслагања унутар тих компанија; не утврђују колико издавача користи вештачку интелигенцију, колико често се алати појављују у објављеним књигама нити да ли су аутори пристали на сваку употребу.

Најбоље документован спор тиче се друге врсте алата. Запослени у Simon & Schuster-у прикупљају потписе за писмо против могуће употребе алата Blueprint компаније Skan AI за анализу радних процеса. Генерални директор Greg Greeley потврдио је да компанија разматра производ, а затим је 6. октобра рекао запосленима да није донета одлука о употреби Blueprint-а или другог алата за праћење продуктивности или анализу радних токова. Publishers Weekly је цитирао меморандум након што га је портпарол компаније поделио са публикацијом.

Велика промена

  • Шта се променило: Извештај WIRED-а од 9. октобра ставља сведочења запослених о употреби вештачке интелигенције у промоцији књига и другим производним пословима уз организовано противљење могућем производу за анализу радних токова у Simon & Schuster-у.
  • Како се то одвија: Сведочења разликују запослене који користе језичке моделе, приступ одобреним алатима који обезбеђује компанија и производ који се још разматра. То су различите фазе усвајања.
  • Зашто је важно: Промотивни текстови и преписка представљају издавача ауторима, агентима, књижарима и читаоцима. Запослени питају ко сме да користи вештачку интелигенцију у том послу, шта треба обелоданити и да ли би софтвер за проучавање радних токова могао да служи и за оцењивање радника.
  • Шта остаје отворено: Интервјуи не мере распрострањеност у индустрији. Simon & Schuster каже да није донета одлука о усвајању алата Blueprint или сличног алата за надзор.

Шта запослени кажу да алати раде

У HarperCollins-у су запослени рекли WIRED-у да је компанија купила лиценце за Claude и обезбедила приступ ChatGPT-у и Jasper-у. Један запослени описао је састанке на којима је особљу додељиван задатак да пронађе примене алата. Други је рекао да је једна дивизија користила вештачку интелигенцију за израду маркетиншких видео-снимака. То су сведочења запослених, а не попис за целу компанију. HarperCollins није одговорио на захтев WIRED-а за коментар.

Запослени у све три издавачке куће описали су за WIRED промотивне текстове које је генерисала вештачка интелигенција. Књижевни агенти рекли су да сумњају да су неки уредници користили вештачку интелигенцију за писање одбијеница; запослени у компанијама рекли су WIRED-у да верују да се то догодило. Сумња заснована на формулацији сама по себи не доказује како је написан одређени имејл. Забринутост да би необјављени рукописи могли бити налепљени у спољне моделе такође се разликује од доказа да се то заиста догодило. Један извор из HarperCollins-а рекао је да је правни тим компаније уредницима који су питали о отпремању целих рукописа у споља повезане моделе саветовао да то не раде.

Јавно наведене границе издавача се разликују. Hachette је рекао WIRED-у да подржава оперативну употребу вештачке интелигенције која помаже да књиге аутора стигну до читалаца, али се противи креативној употреби, укључујући комуникацију са ауторима и партнерима. Wibke Grutjen, директорка маркетинга и комуникација у Simon & Schuster-у, рекла је да запослени могу да приступе ограниченом скупу одобрених пословних алата, да је употреба добровољна и да су непроверени алати забрањени. Ниједна изјава не утврђује колико се доследно политика примењује у појединачној преписци или маркетиншком раду. Анонимна сведочења за WIRED описују неке запослене који осећају притисак да експериментишу и друге који користе алате када се обим посла повећа.

Предлог који запослени желе да зауставе

Образац за потписивање запослених у Simon & Schuster-у наводи да су писмо написали запослени из више одељења и да траже 250 потписа. У њему се износе забринутости због активности на екрану, приватности и софтвера који би могао да препозна задатке за аутоматизацију. То је приказ могућег система и његових ризика из перспективе аутора писма, а не доказ увођења у целој компанији. Тврдња обрасца да је план наводно подстакнут од стране KKR-а такође је оптужба аутора писма; доступни извештаји не утврђују независно улогу KKR-а.

Greeley-јев меморандум износи став компаније. Publishers Marketplace је 7. октобра известио да је Blueprint описао као један од могућих начина процене постојећег рада. Извештај Publishers Weekly-ја цитира га како каже да одлука није донета и да увођење у целој компанији није ни у току ни у разматрању. Циљ раног истраживања описао је као смањење понављајућих процеса, а не надзор појединачног учинка. Меморандум утврђује јавно изнет став компаније, док писмо бележи примедбе запослених на оно што би технологија могла да омогући.

За ауторе и запослене практична питања су сада конкретна: који алати су одобрени, да ли се користе на необјављеним делима или порукама ауторима и какво обавештење прати промоцију уз помоћ вештачке интелигенције. Извештај WIRED-а показује зашто се та питања постављају у неколико великих издавачких кућа. Он не даје стопу усвајања на нивоу индустрије нити решава како ће се завршити предлог у Simon & Schuster-у.

Извори и додатна литература